Očima detinjstva najdalje se vidi. U njima nema laži, tu se vazduh zaista udiše, svaki čovek je prijatelj i svaka buba predstavlja proleće. Za decu se ništa ne završava - sve iznova počinje.

Sve je to put. Kada jutro bistro osvane, i kada nebo crna prekrije. I kada se ljudi odalje, nakon ljubavi dobre, najbolje. I kada se pronađu svi oni koji lutaju, i kada odlutaju svi oni koji putuju...

Oduvek sam se plašio jutra kada više nećeš biti važna. Kada od sećanja odustaće svi budući dani, kada neće biti one stare dečije želje za tobom. Nestaćeš. I niko neće primetiti. Ništa se neće čuti...