Intervju: Detektiv skrivenih odgovora

Andrija Jonić objavio je roman Refren, koji je za kratko vreme osvojio brojnu publiku, kao i nagradu Pegaz za roman godine Književne omladine Srbije na 58. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu. Novo, prošireno izdanje ovog više puta rasprodatog romana, objavila je izdavačka kuća Laguna. Autor je onlajn zbirke kratkih priča i tekstova Dnevnik vidljiv čudnima. Za samo dve godine i sa svega nekoliko objavljenih tekstova ta zbirka je postala najčitanije književno delo u onlajn formi, praćeno kratkom pričom Idi probudi ostalu decu.

Roman Refren je priča za putnike u potrazi za skrivenim odgovorima. Međutim, koja su to pitanja kojima se ova knjiga bavi?

Refren se bavi suštinskim pitanjima, onim najvažnijim, o samom životu i ljudskoj prirodi. Međutim, on to radi iz jednog potpuno drugačijeg ugla, ali tako da pored naznake koju pruži, ostavi prostora čitaocu da i sam dođe do sopstvenih odgovora. Smatram da je upravo zbog takvog pristupa ovaj roman svako proživljavao na sopstveni način i iz te priče uzimao ono što mu je u tom trenutku bilo potrebno.

Zbog čega treba pročitati Refren?

Refren je priča za svakog od nas i baš zbog toga glavni junak ovog romana nema ime već je predstavljen pod nazivom NN. Roman u sebi sadrži niz istinski važnih spoznaja svedenih na izuzetno proste reči i simbole koji se određenim redosledom „urezuju“ negde duboko u podsvest čitaoca. Za mene kao autora, krajnji utisak o romanu je nevažan, važno mi je samo ono što dolazi posle toga. Vrlo je moguće da se jednog jutra čitalac probudi baš kao i NN ‒ sa jednim potpuno novim pogledom na svet.

Sve češće možemo čuti za projekat Kvazar, knjigu koju pripremate već dugi niz godina. Šta ona predstavlja i u kakvoj je vezi sa Kvazar forumom, tribinom o kojoj se sve više priča?

Kvazar je globalni projekat pisan sa ciljem da razbije određene iluzije uma kao i veštačke osećaje koje su ljudi razvili pod pritiskom bolesnih okolnosti u kojima se nalaze. Pisan je sa jasnim ciljem da podigne nivo svesnosti pojedinca i pokaže nove smernice u posmatranju života i veštačkog autodestruktivnog sveta u kome živimo. Još ne znam kada će knjiga biti objavljena, to je izuzetno obiman projekat i kao takav zahteva mnogo više vremena za pripremu.

Kvazar forum je skorašnji projekat koji sam pokrenuo u saradnji sa psihoterapeutom Nikolom Krstićem. Biće to prva filozofsko-psihološka tribina na ovim prostorima sa ciljem da okupi brojne umetnike, naučnike i filozofe koji žele da učestvuju u konstruktivnim debatama zajedno sa publikom. Smatram da je takva kulturna manifestacija potrebna ljudima koji su sve više zatrpani sadržajem u kojem jedva da ima nekog sadržaja. Praznina je postala privlačna, a sve o čemu treba da se razmišlja malo duže postalo je dosadno. Kratke misli, proste reči i odsutnost trenutno su najprisutniji među nama. Mi imamo plan da preokrenemo situaciju.

Šta bi pisac koji živi od informacionih tehnologija, a istražuje metafiziku i psihologiju poručio čitaocima?

Život je onoliki koliko ga istražite, ako niste počeli ‒ sada je vreme.

Autor: Branko Rosić
Izvor: Magazin Nedeljnik (broj 322, 15.3.2018.)


Andrija Jonić je autor nagrađene knjige Refren (Laguna) koju možete pronaći u knjižarama širom Srbije ili naručiti onlajn sa popustom.

Nove kratke priče (besplatna prijava)

Više od 50.000 ljudi prati rad nagrađivanog pisca. Pridruži se!

Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za slanje novih obaveštenja (bez spama). Odjava je moguća u svakom trenutku.

Poslednje vesti:

Kratka priča Andrije Jonića pod nazivom Opasno verovanje objavljena je u trećem delu kultne zbirke priča - Čuvari zlatnog runa. Zbirka je kao i prethodne...
Andrija Jonić rođen je 1983. godine u Beogradu. Objavio je roman Refren, koji je za kratko vreme osvojio brojnu publiku. Autor je online zbirke kratkih priča...
Dragi čitaoci, ovo nije naučna fantastika. Ja sam poslednji organski čovek na svetu. To znači da sam sto posto čovek od krvi i mesa, od roditelja ‒ oca i majke, iz vremena u kom je porodica još uvek imala nekog značaja...
Vrati me u jutra kada nije bilo tragova, nek zamiriše misterija u svom originalnom obliku, kakva je bila dok je još uvek bila važna, tako nepoznata, dok  još uvek nismo odlučili da krenemo dalje, da se probijamo kroz korov...
Tvoje ime prećutim jer nije mu vreme. Kakva komedija od razmišljanja. Izreku „Sve u svoje vreme“ nasledio sam od kukavica. Valjda je tako lakše da opravdaš sebe kada ne činiš ništa...