Ljudi su izgubili osećaj za ljude. Često zatvaraju vrata jedni drugima. A ne znaju. Kada nekome zatvarate vrata, vi zatvarate vrata jednom biću, biću kojem možda u tom trenutku sve što treba jeste upravo to malo posvećenog vremena, poneka lepa reč, možda osmeh, par razmenjenih rečenica, radost za danas – ideja za sutra.
Andrija Jonić - Tvoje ime prećutim
Tvoje ime prećutim jer nije mu vreme. Kakva komedija od razmišljanja. Izreku „Sve u svoje vreme“ nasledio sam od kukavica. Valjda je tako lakše da opravdaš sebe kada ne činiš ništa...
Andrija Jonić - Moj najveći strah - Kratke priče i tekstovi.jpg
Oduvek sam se plašio jutra kada više nećeš biti važna. Kada od sećanja odustaće svi budući dani, kada neće biti one stare dečije želje za tobom. Nestaćeš. I niko neće primetiti. Ništa se neće čuti. Kao da su sva sećanja izmislile želje a ti se nikada nisi dogodila u njima.
Andrija Jonić - Tamo gde reke nemaju ime
Iz zbirke: Dnevnik vidljiv čudnima Vrati me u jutra kada nije bilo tragova, nek zamiriše misterija u svom originalnom obliku, kakva je bila dok je još uvek bila važna, tako nepoznata, dok  još uvek nismo odlučili da krenemo dalje, da se probijamo kroz korov pravo u nestale imperije; to mi nedostaje,...