Dnevnik vidljiv čudnima (kratke priče i tekstovi)

Dnevnik vidljiv čudnima predstavlja online zbirku kratkih priča i tekstova autora Andrije Jonića. Za samo dve godine i svega nekoliko objavljenih tekstova ova zbirka je postala najčitanije književno delo u online formi, praćeno kratkom pričom Idi probudi ostalu decu koja je na području bivše Jugoslavije doživela do sada nezapamćen odziv čitalaca.

Tamo gde reke nemaju ime

Vrati me u jutra kada nije bilo tragova, nek zamiriše misterija u svom originalnom obliku, kakva je bila dok je još uvek bila važna,...

Tvoje ime prećutim

Tvoje ime prećutim jer nije mu vreme. Kakva komedija od razmišljanja. Izreku „Sve u svoje vreme“ nasledio sam od kukavica. Valjda je tako lakše da opravdaš sebe kada ne činiš ništa...

Sve je to put

Sve je to put. Kada jutro bistro osvane, i kada nebo crna prekrije. I kada se ljudi odalje, nakon ljubavi dobre, najbolje. I kada se pronađu svi oni koji lutaju, i kada odlutaju svi oni koji putuju...

Idi probudi ostalu decu

Očima detinjstva najdalje se vidi. U njima nema laži, tu se vazduh zaista udiše, svaki čovek je prijatelj i svaka buba predstavlja proleće. Za decu se ništa ne završava - sve iznova počinje.

Priča o divljoj, neistraženoj zvezdi…

Shvatio sam da ako nismo u mogućnosti da sačuvamo osobu, trebalo bi da sačuvamo u sebi ono najbolje o njoj. Znam da neka sećanja nisu lagan teret za nositi ali tu su, ona su deo nas. Lepi trenuci i srž drage osobe zaslužuju makar jedan siguran brod u moru naših sećanja. Neka plove, odatle ih niko ne može odvesti, tu su na sigurnom.

Moj najveći strah

Oduvek sam se plašio jutra kada više nećeš biti važna. Kada od sećanja odustaće svi budući dani, kada neće biti one stare dečije želje za tobom. Nestaćeš. I niko neće primetiti. Ništa se neće čuti. Kao da su sva sećanja izmislile želje a ti se nikada nisi dogodila u njima.

Njen grad

Kada stvoriš iluziju o nekome, time stvaraš još jednu osobu, taj duplikat u tvom umu živi kao neostvarena želja. Tamo je neguješ, pričaš sa njom, u zatvoru sopstvenoga uma kroz iluziju veruješ kako znaš šta prava osoba misli i oseća. Pritom, ne primećuješ da život ide dalje, zamišljene godine prolaze dok ti i dalje stojiš u mestu.

Negde daleko plivali su delfini

Ljudi su izgubili osećaj za ljude. Često zatvaraju vrata jedni drugima. A ne znaju. Kada nekome zatvarate vrata, vi zatvarate vrata jednom biću, biću kojem možda u tom trenutku sve što treba jeste upravo to malo posvećenog vremena, poneka lepa reč, možda osmeh, par razmenjenih rečenica, radost za danas – ideja za sutra.